Sanjači iz Malezije

(Za one koje zanima tematika snova, evo (nekih dijelova) zanimljivog članka koji govori o plemenu Senoja sa Malezije i njihovom odnosu prema snovima)

Sve aktivnosti od rođenja do smrti su u najvećoj meri zasnovane na pojedinačnim snovima. Deca od najranijih dana uče da otvoreno govore o tome šta su sanjala. Sta¬riji u kući — otac, majka, baba, deda, starija braća i sestre ohrabruju dete da u detalje ispriča svoj san. Govore mu kada je pogrešno, a kada je dobro postupilo; pohvaljuju ga za svaki ispravan postupak; raspituju se o prošlim događajima veza¬nim za san; sugerišu mu kakav stav da zauzme u budućim snovima; i, na kraju, preporučuju mu kako da se ponaša u skla¬du sa porukom sna.
Po okončanju jutarnjeg rituala prepričavanja snova, okuplja se plemenski savet gde mladići, odrasli muškarci i pojedine žene razmenjuju iskustva. Diskutuje se o značenju svakog simbola i događaja iz sna. Članovi plemena Senoja najveći deo svojih dnevnih aktivnosti zasnivaju na odlukama koje, na osnovu analize pojedinačnih snova pripadnika plemena, donosi plemensko veće. Tako se uspostavljaju nova prijateljstva; radi se na organizovanju grupnih projekata zasnovanih na prizorima iz snova; odrasli pomažu deci da načine umetničke ili tehničke predmete kakve su videli u snovima; neki prave odeću, izmišljaju igre ili pevaju pesme inspirisane snovima.
Pleme Senoja broji približno 12000 ljudi. Nastanjeni u planinskim područjima Malezije, pripadnici plemena žive posve izolovano od savremene maležanske i kineske kulture.
To su visoki, vitki ljudi, ne preterano tamne puti, talasaste kose. Organizovani u zajednice, žive u dugačkim kućama građenim tako da mogu da potraju nekoliko godina. Svaka porodica u okviru kuće ima svoje zasebne prostorije gde vodi zasebno domaćinstvo. Zajednički se bave obrađivanjem zemlje u prokrčenim oblastima prašume. Gaje tikve, banane, pirinač i tapioku. Zadržavaju se na jednom mestu neko vreme, a zatim, u potrazi za plodnom zemljom, odlaze dalje.
…
Pleme krasi izuzetna miroljubivost; nasilje u svakom obliku posve im je strano. Okolna ratoborna plemena ih ostavljaju na miru prvenstveno zbog toga što zaziru od njihove magijske moći. Žive u međusobnoj slozi i saradnji. Njihov je glavni moto „Sarađuj sa svojim bližnjima — a ako već moraš da se suprotstaviš željama bližnjih, suprotstavljaj im se sa blagošću i razumevanjem." Mada izuzetno kooperativni, oni su takođe i veliki individualisti. Svaki pojedinac zasebno razvija jedinstvenu ličnost i svojevrsnu kreativnost.
Možda je jedna od najimpresivnijih karakteristika pripadnika plemena Senoje— njihova izvanredna psihološka ravnoteža. Oni uopšte ne poznaju neuroze i psihoze. Mada je teško poverovati u tu činjenicu, o tome svedoče iscrpni izveštaji istraživača koji su provodili određeno vreme u neposrednom kontaktu sa plemenom. Senoje pokazuju izuzetnu emocionalnu zrelost. Kao rezultat njihove visoke psihološke razvijenosti, oni ne osećaju potrebu za posedovanjem — bilo stvari ili ljudi. Zbog dobre organizacije u okviru grupe, potrebno im je malo vremena da bi prikupili onoliko materijalnih dobara koliko im je dovoljno za preživljavanje: jednoj zajednici je, na primer, potrebno oko nedelju dana da sagradi kuću koja će trajati nekih pet, šest godina; još jedna nedelja im je potrebna da raskrče prašumu i počnu da obrađuju zemlju; a zajedničko prikupljanje hrane oduzima im svega par sati dnevno. Ostatak vremena bave se kreativnim poslovima i snovima.